Zastita krompira

HERBICIDI

Izbor herbicida, odnosno njihovih kombinacija za suzbijanje korova, zavisi:

- od vremena proizvodnje, odnosno da li se uzgaja kao mlad krompir ill kasni;                                  

- vremena zagrtanja - jednovremeno pri sadnji, odmah posle sadnje, pred nicanjem ill posle nicanja;

- od načina gajenja - uz malčovanje (folija) ili ne.

`           U proizvodnji ranog (mladog krompira) pe­riod gajenja je kratak, a posle njegovog vadjenja često se gaji u istoj godini neka druga povrtarska biljna vrsta, najčešće kupusnjače. Za preporuku je da se u ovoj proizvonji ne koriste herbicidi pogotovo oni na bazi metribuzina. Pri proizvodnji mladog krompira prednost treba dati mehaničkom uništavanju korova.

Kasni, tehnološki zreo krompir ima dugu vegetaciju. Zato je potrebno da se izborom herbicida, odnosno njihovim kombinacijama, obezbedi da usev bude što duze čist od korova. U uslovima navodnjavanja i primeni stajskog djubriva ovaj zahtev je jos više izražen.

Najširu primenu ima metribuzin upravo zbog svog dugotrajnog delovanja. Na korove deluje pre i posle njihovog nicanja a moze se koristiti pre i posle nicanja krompira. Suzbija veliki broj najvažnijih korovskih vrsta: gorušicu (Sinapis arvensis), štir (Amaranthus spp.), pepelju­gu (Chenopodium album), ambroziju (Ambrosia artemisiifolia), tatulu (Datura stramonium). Medjutim, slabo deluje ili ne deluje na pomoćnicu (Solatium ni-grum), prilepaču (Galium aparine), čičak (Xanthium strumarium). Sorte sa ružičastom i belom pokožicom osetljive su na primenu metribuzina posle nicanja.

Sa stanovišta primene herbicida u odnosu na vreme zagrtanja, najbolje je da se zagrtanje obavi pri sadnji ili što pre posle sadnje, a svakako pre pri­mene herbicida. Svaka mehanička obrada posle primene herbicida remeti herbicidni sloj na površini zemljišta, pa korovi mogu nesmetano da niknu. Kada se zagrtanje izvrši kasnije, pri nicanju ili posle nicanja krompira, uništiće se iznikli korovi. Kod gajenja mladog krompira ovo je posebno važno jer se izbegava primena herbicida.

Sa primenom metribuzina ne treba žuriti, tj. ne treba tretirati odmah posle sadnje. Najbolje je sačekati da se zemljište slegne i korovi počnu da niču. Metribuzin se može primeniti i dva puta: pre nicanja sa nekim od herbicida koji deluju preko zemljišta, i posle nicanja pri uzrastu krompira 5-10 cm, ali ukupna količina ne bi trebalo da predje 1,5 kg/ha. Na ovaj način postiže se bolja efikasnost.

Pre nicanja krompira, pri zakorovljenosti zemljista pomoćnicom (Solanum nigrum), dobro je metribuzinu dodati, jedan od preparata na bazi dimetenamida 1,2-1,4 I/ha ili s-metalohlor. Protiv prilepače (Galium aparine) i čička (Xanthium spp.) veoma dobro deluju preparati na bazi bentazona posle nica­nja korova. Isti predstavljaju jedinu mogućnost za suzbijanje palamide.

U proizvodnji krompira na većim površinama primenjuje se desikacija, tj. unistavanje cime-nadzemne mase krompira pre vadenja u cilju lakšeg vadjenja. Ova mera je posebno značajna kada je usev krompira pre vadjenja zakorovljen, jer se tada uništava i zelena korovska masa. Desikacijom se postiže prekid vegetacije krompira i pospešuje formiranje jače pokožice krtola što je važno za čuvanje krompira. U godinama pogodnim za razvoj plamenjače, ova mera onemogućuje da se zaraza sa listova prenese u krtole, ali je po­trebno da prodje bar dve nedelje od tretiranja do vadenja. Za desikaciju, tj. unistavanje cime krompira koriste se preparati na bazi dikvata (Reglone forte i Dessicash 20% SL),

kao i na bazi glufosinat amonijuma (Basta i Sirius) uz napomenu da se desikacija brže postize primenom dikvata.

Navodimo mogućnosti primene herbicida za krompir:

Posle sadnje, pre nicanja krompira

Metribuzin 0,5-1,5 kg/ha (Sencor WG 70, Sencor plus , Lord 700 WDG, Mistral, Velton Wg, Tor 70 WP, Tribute 70 DF I Dancor 70 WG)

Ovo je vec više godina vodeći herbicid u krompiru zbog širokog spektra delovanja na korovske vrste, dugog delovanja s obzirom na dugu vegetaciju krompira kao i mogućnosti primene pre i posle nicanja. Slabije deluje na pomoćnicu, prilepaču i čičak. Rane sorte sa belom i ružičastom pokožicom su osetljive na primenu posle nicanja.

S-metalohlor 1,4-1,6 //ha (Dual gold 960 EC, Mont, Basar, Telus)

Dobro deluje na veliki i mali muhar, štir, pomoćnicu, galinsogu all samo pre njihovog nicanja.

Dimetenamid1,2 -1,4 I/ha (Frontier Super).

Dobro deluje na veliki i mali muhar, divIji sirak iz semena, štir, pomoćnicu i dvornik (Polygonum lapatifolium). Na korove deluje samo pre njihovog nicanja.

Pendimetalin 4-5 //ha (Stomp 330 E, Zanat, Agrostomp 330 E, Bevetomp, Dost 330 EC, Panida 330 EC, Pendisav 330 EC, Pendistop, Stop 330, Zanat EW)

Dobro suzbijaju muharike, divlji sirak iz semena, pepeljugu, štir. Radi proširenja spektra de­lovanja primenjuje se jednovremeno sa preparatima na bazi linurona ili metribuzina.

Flurohloridon2 -4 I/ha (Racer 25 EC, Girasolin, Resent 25 EC, Dakota 25 EC, Ares, Helion, Bevecer I Sprinter 25 EC).

Dobro deluje na gorušicu, štir, pepeljugu, a slabije na dvornike (Polygonum lapathifolium, Polygonum persicaria).

Posle nicanja krompira I korova

Metribuzin 0,5-0,75 kg/ha (Sencor WG 70, Sencor plus , Lord 700 WDG, Mistral, Velton Wg, Tor 70 WP, Tribute 70 DF I Dancor 70 WG)

Najbolje deluju kada su korovi uzrasta 2-3 cm. Za dobro delovanje preko lista važno je da kiša ne padne 8 časova posle primene. Sorte sa crvenom i belom pokožicom su osetljive. Karenca je 42 dana.

Bentazon 2-3 //ha (Basagran, Agrozon 480 SL, Bentamark, Bentazon SL 480, Bevezon, Galbenon, Lider 48 SL, Pinazon 480 SL, Savazon 480, Troy SL).

Tretira se pri uzrastu krompira 10-15 cm. Dobro suzbija gorušicu, čičak, prilepaču, dvornik a jedina je mogućnost, mada ne i jako dobra, za suzbijanje palamide. Najčešće se koristi za suzbijanje čička, prilepače i palamide, na koje metribuzin inače ne deluje. Pogodan je za primenu u mladom krompiru jer ne ograničava gajenje narednih povrtarskih biljaka u istoj godini.

Rimsulfuron 50 gr/ha (Tarot 25 WG, Rimex, Amurg 25 WG, Gentlemen, Rifonex, Tiger 25 OD, Tiger 25 WG, Trawell).

Iako mu je glavna primena u kukuruzu, ovaj herbicid se može koristiti u krompiru pri uzrastu 5-20 cm. Pored divljeg sirka, kako iz semena tako i iz rizoma, dobro suzbija muharike, s tim da ove u vreme tretiranja budu u sto mladjem uzrastu. Takodje suzbija štir i goruši­cu. Mora se uvek koristiti uz okvašivac u koncentraciji 0,1%. Može se kombinovati sa metribuzinom 0,5 kg/ha radi proširenja spektra delovanja na širokolisne korovske vrste, ali ni tada se ne može suzbiti pomoćnica (Solanum nigrum).

Suzbijanje divljeg sirka u krompiru

INSEKTICIDI

SUZBIJANJE KROMPIROVE ZLATICE

Puno aktivnih materija ima registraciju za suzbijanje krompirove zlatice ovde su samo najbolji koji se primenjuju u praksi:

FUNGICIDI

PLAMENJAČA – Phytophthora infestans

Značaj: Plamenjača spada u red najrasprostranjenijih I najštetnijih bolesti krompira u našoj zemlji. Često se javlja u epifitotičnim razmerama, kada izaziva i najveće štete, smanjujući prinos i pogoršavajući kvalitet krtole. Gubici zavise od vremenskih uslova, osetljivosti sorte, vremena pojave I intenziteta napada bolesti kao i od primenjenih agrotehničkih mera (sadnog materijala, plodoreda, hemijskih mera suzbijanja I dr.). Pored smanjenja tržišne vrednosti, zaražene krtole brzo propadaju tokom čuvanja u skladištima.

Simptomi: Prvi simptomi plamenjače javljaju se na lišću, obično u vreme sklapanja redova krompira, krajem maja I početkom juna. Na zaraženom lišću nastaju vodenaste pege, tamno zelene boje. Na svežim pegama, sa naličja lišća, formira se beličasta navlaka od reproduktivnih organa (zoosporangije, konidije) parazita. Broj pega se u povoljnim uslovima brzo povećava, zaraženo lišće propada zbog čega usev izgleda kao da je vatrom spaljen. Plamenjača se javlja i na stablu u vidu tamnih pega koje se često međusobom spajaju. Bolest zahvata i krtole, na kojima nastaju krupne pege, tamne boje, nepravilnog oblika. Još izraženiji simptomi plamenjače javljaju se na unutrašnjim tkivima zaraženih krtola. Površinski deo ovih tkiva postaju rđastomrke boje.

Zaštita: Stvaranje i gajenje otpornih sorata predstavlja najekonomičniji način suzbijanja plamenjače. Mada nema potpune otpornosti, postoje razlike u stepenu rezistentnosti između gajenih genotipova krompira. Korišćenje zdravog sadnog materijala, plodoreda, uništavanje samoniklih biljaka I desikacija pre vađenja krompira su značajne mere u zaštiti krompira od ove bolesti. Za uspešnu proizvodnju krompira neophodna je redovna primena fungicida. Korišćenje neke od metoda prognoze i signalizacije vremena tretiranja useva ova zaštita može biti efikasna i racionalna. Pored preventivnih agrotehničkih mera, neophodna je zaštita biljaka primenom fungicida. Zaštita od plamenjače mora biti preventivna, sa kvalitetnom aplikacijom preparata na sve nadzemne delove biljaka. Na početku vegetacije, dok su biljke manje, a tada su obično i slabiji uslovi za pojavu plamenjače dovoljno je koristiti fungicide kontaktnog delovanja. U vreme intenzivnog porasta biljke, pred, tokom i nakon cvetanja, preporučuje se primena preparata bržeg sistemičnog delovanja.

PREPARATI REGISTROVANI ZA PLAMENJAČU U KROMPIRU

CRNA PEGAVOST – Alternaria solani

Značaj: Postoje različita mišljenja o ekonomskom značaju ove bolesti krompira u našoj zemlji. Neki smatraju da crna pegavost ne pričinjava veće štete, dok drugi ističu da se ona često javlja u aridnim i toplim područjima zemlje.

Simptomi: Bolest zahvata lišće, stablo i krtole krompira. Na lišću se formiraju koncentrično zonirane pege, ogruglastog do nepravilnog oblika, sa navlakom tamnomrke boje (konidiofore I konidije gljive). Izdužene pege crne boje, koje se često spajaju nastaju na stablu i lastarima biljaka. Karakteristična je pojavaokruglih, utonulih pega na krtolama

Biologija: A. solani napada razne biljke iz roda Solanum. Češće se javlja i veće štete pričinjava na paradajzu. Parazit se održava na zaraženim biljnim ostacima na njivi. Može se prenositi I obolelim krtolama. Suša sa visokim temperaturama tokom leta I kraćim vlažnim periodima pogoduju razvoju bolesti.

Zaštita: Upotrebom zdravog sadnog materijala, gajenjem otpornih sorata, primenom plodoreda kao i uništavanje zaraženih biljnih ostataka i najmanje dvogodišnji plodored, predstavljaju osnove preventivne mere zaštite krompira. U

slučaju postojanja realne opasnosti od pojave i razvoja patogena u usevu krompira treba primeniti hemijske mere zaštite. Sa zaštitom treba početi preventivno, pre pojave bolesti. Većina fungicida koji se koriste u programu zaštite od plamenjače deluje i na prouzrokovača crne pegavosti.

PREPARATI REGISTROVANI ZA SUZBIJANJE ALTERNARIE