Plamenjača vinove loze

Uvod

U maju počinje zaštita vinove loze protiv najvažnijh bolesti i štetočina. Zaštita traje do kraja avgusta, a za kasnije sorte i do prve dekade septembra. To su peronospora ili plamenjača vinove loze (Plasmopara viticola), pepelnica (Uncinula necator), siva plesan (Botrytis cinerea) te grožđani moljci (Eupecilia ambiguella, Lobesia botrana). Za uspešnu zaštitu protiv navedenih bolesti i štetočina potrebno je poznavati biologiju, odnosno način života bolesti i štetnika, uslove pod kojima se oni razvijaju, meteorološke prilike koje im pogoduju, razvojne faze vinove loze te hemijski sastav i način djelovanja sredstava za zaštitu bilja. Dosta toga se može pratiti preko aparata za kompjutersku dijagnozu bolesti i štetnika (CDA uređaji) koji rade na principu raznih dijagnostičkih modela. Na temelju toga je puno jednostavnije izabrati sredstvo za zaštitu bilja.

Razvoju bolesti i štetočina pogoduje razvijena lisna masa te daljnji intenzivni porast biljke, cvatnja i razvoj grozda. Tome se trebaju prilagoditi i sredstva za zaštitu bilja. Sredstva za zaštitu bilja se dijele na preventivna, sistemična i kombinovana. Još je korisnija podela po hemijskom sastavu na grupe sredstava.

Peronospora- Plamenjača (Plasmoparaviticola)

Peronospora napada sve zelene organe vinove loze. Najčešće su napadnuti list i bobica, ređe cvet a ponekad se može dogoditi i napad lastara i vitica. Kao posledica primarnih infekcija, znaci bolesti se većinom pojavljuju na donjim listovima. Na mladim listovima nastaju nešto svetlije zeleno – žute zone, takozvane uljne mrlje, koje se postupno povećavaju dosežući prečnik 1-3 cm. Nakon inkubacije, s donje strane lista tih mrlja izbijaju bjele prevlake koje čine brojni sporangiofori sa sporangijama. Zaražene zone dobivaju žuto smeđkastu boju. Bez obzira radi li se o primarnoj ili sekundarnoj zarazi, zaražene zone listova počinju smeđiti, a tkivo odumire i suši se. Na posmeđenom dijelu nema fruktifikacije jer je gljiva obligatni parazit i može postojati samo na živim stanicama, pa se sporonosni organi pojavljuju na krajevima pega. Micelija ulazi u zdravi deo lista, a pega se postepeno širi što rezultira sušenjem i otpadanjem celog lista. Zaraženi listovi su izvor zaraze za ostale zelene organe vinove loze.

 Na cvetu može biti zaražena cvetna kapica još pre nego se cvet otvori. Ona posmeđi i osuši se. Zaraza prelazi na cvet koji zatim propada. Za vlažnog vremena na cvatu se mogu pojaviti sporangiofori sa sporangijama, pa je čitav cvet presvučen belom prevlakom šta puno ljudi zamjenjuje s pepelnicom ili sivom plijesni. Katkad je zaražena i peteljka cvata, ako se delomično osuši onda se jako dobro može vidjeti da se peteljka zajedno sa cvatom spiralno savija šta je karakterističan znak.

Bobice mogu biti zaražene od zametanja do promene boje, odnosno do šaranja. Simptomi bolesti zavise o tome kada je nastupila infekcija. Ako su bobe zaražene neposredno nakon cvatnje, na njima se javlja bela prevlaka od sporonosnih organa i one se redovno osuše. Kad bobice pređu jednu trećinu veličine karakterističnu za određenu sortu, puči na bobama prestanu funkcionirati pa do infekcija dolazi preko peteljke gdje su puči još aktivne. Bobice se smežuraju te kožica postaje ljubičastosmeđa i kožasta. Većinom je u grozdu zaraženo nekoliko bobica, a ostale se razvijaju nesmetano. Kada boba dostigne dve trećine veličine, puči na peteljci prestaju funkcionirati te je onemogućena zaraza boba.

Uslovi razvoja plamenjače

Primarna infekcija

Temperatura zemljišta od 8°C šta odgovara otprilike temperaturi vazduha od 10-11°C u meteorološkoj kućici.

Da je tokom dva dana palo barem 10 mm kiše i da ima zrelih zoospora u vinogradu.

Da listovi imaju barem 4-5 cm u prečniku. To je otprilike istodobno kada su lastari 10 – 15 cm visine. Na manjim listovima puči ne funkcioniraju pa ne može doći do infekcije.

Sekundarna infekcija

Temperatura vazduha viša od 10°C

Da su zeleni organi vinove loze vlažni dva ili više sati ( kiša, rosa, magla ), ili da padne 10 mm kiše u 2 – 3 dana.

Sredstva za zaštitu bilja protiv plamenjače

Kao šta je već spomenuto u uvodu, sredstva dijelimo na kontakne, sistemične i na kombinovane.

Šta se tiče peronospore treba napomenuti da za razliku od pepelnice ne postoje kurativni preparati koji uzrokuju zalečenje već vidljivih znakova bolesti. Kod peronospore možemo govoriti samo o stop efektu pojedinog sredstva, odnosno sprječavanju širenja postojeće zaraze. Takvi preparati su prvenstveno oni na osnovi dimetomorfa, koji imaju najbolji efekt. Zadovoljavajući efekt imaju preparati na osnovi benalaksila, dok srednji efekt imaju preparati na bazi cimoksanila i fosetila.

Preparati namenjeni za suzbiajnje plamenjače:

Quadris , Promesa, Blauvit, Blue Jet, Champ, Cuprablau, Funguran, Kocide, Bakarni kreč, Bakarni oksihlorid, Bakrocid, Beveblau, Cuprozin. Neoram, Cuproxat, Kupragrin, Curzate RWG, Moltovin. Blue bordo, Bordovska čorba, Mildicut, Equation Pro, Fitocira, Forum Gold, Kardinal, Folpan, Quadris Max, Forum Star, Sphinx, Melody combi. Shavit, Fostonic, Verita, Profiler, Mikal flash, Salomea, Winer, Captan, Merpan, Venturion, Bevesan, Caiman, Dithane, Mankozol, Mankogal, Penncozeb, Prevent, Fantic-M, Curzate MWG, Solace, Acrobat MZ, Ridomil Gold, Valis, Electis, Polyram, Cabrio Top, Antracol...